Прочитајте награђени рад:
Приче из мог краја
Преподневна смена, уторак, сасвим обичан дан… Долазим у школу и улазим на час веронауке. Ђак као и сваки други, ко би још слушао предавање?! Док замишљено гледам кроз прозор, чујем једну занимљивост. Манастир Свети Стефан, који се налази на улазу у моје село, са собом носи занимљиву историју. Прича се да га је обновио Свети Сава, док неки тврде да је то био краљ Драгутин.
Одједном сам се нашла у средњем веку. Преда мном су се завршавали радови. Од људи који су помагали у обнови манастира чула сам врло занимљиве приче. Звоно ме је прекинуло у маштању. Ипак, сазнала сам да се води као метох, то јест посед манастира Хиландар са Свете горе. Османска војска под вођством Сулејмана Величанственог стигла је 1521. године до Београда и освојила га и тада настаје тежак период за манстир који је рушен више пута за време турске владавине. Иако су га монаси стално обнављали, био је у толико лошем стању да су га скроз срушили, а грађевински материјал је искоришћен за изградњу цркве у Великом Селу и Миријеву.
Шездесетих година двадесетог века манастир је обновљен. Краси га дрвени иконостас са четири иконе – Исус Христ, Богородица, Јован Крститељ и свети Стефан као светац коме је манастир посвећен. Зато и слави славу 15. августа на дан преноса моштију првомученика и архиђакона Стефана. У манастиру се налази копија иконе Богородице Тројеручице направљене у Хиландару. На северној страни манастира је спомен плоча посвећена борцима који су погинули у Балканским ратовима.
Данас је наш манастир надалеко познат по доброчинствима својим. Игуман и монаси истичу се својим хуманитарним радом, пружајући уточиште многим убогим и сиромашним људима.
Сасвим изненада, једног сасвим обичног дана, један неочекивано занимљиви час натерао ме да погледам око себе и схватим колико сам поносна што је ово прича баш из мог краја.
Јована Цветковић 8/3
ОШ „Иван Милутиновић“ Вишњица