Профил школе

Званичних, писаних докумената о оснивању првих школа у Вишњици, Великом Селу и Сланцима нема, али се, као поуздани подаци могу узети они Милана Ђ. Милићевића, дати у књизи “Кнежевина Србија“. По њима, школа у Великом Селу основана је 1836., а у Вишњици 1839. године. На основу тога, ове школе спадају међу најстарије сеоске школе у београдском округу. У то време, почетком 19. века, Вишњица и Велико Село су највећа села на овом подручју. У њих се досељава живаљ из јужних, планинских крајева Србије, али и из Аустроугарске, што се види у подацима о првим ученицима, односно њиховим родитељима. Најстарији званични документ о школи на овом подручју потиче из 1841. године. То је молба Примирителног суда великоселског, којом се тражи одобрење Попечитељства да може поставити за учитеља у Великом Селу Николу Симића, свршеног богослова, уместо Тодора Стефановића који је отпуштен на сопствени захтев.

У овим школама се мењало доста учитеља. Ретко који се задршавао дуже од три године, а разлог томе је лош материјални положај.
Стара, прва школа у Вишњици, на обали Дунава, имала је своју башту (градину), која је служила првенствено за издржавање учитеља, а мање у наставне сврхе. Тако је било све до 1928. године, када је подигнута зграда данашњешколе.

Школске зграде су углавном биле смештене поред цркава и служиле су као народне трпезарије. Вода се доносила са оближњих извора. Школа у Великом Селу је била троразредна, а она у Вишњици четвороразредна. Према неким подацима, после Првог светског рата, 1919. године, почиње са радом и школа у Сланцима. Похађање наставе у овим селима дуго је било слабо јер су се деца бавила разним пословима у домаћинству, а женска деца су веома ретко ишла у школу. Редовније похађање почиње педесетих година двадесетог века. Подаци о напредовању и успеху ученика могу се пратити у извештајима Попечитељства и записима Милана Ђ. Милићевића. Оцењивање је било описно, а испитима су од 1881. присуствовали «повериоци општине», односно чланови Школског одбора. Прецизних података о броју ученика нема, али на основу неких, знамо да је у периоду од 1836. до1840. године уписаних било 1120 ученика, а школу није похађало 575. За време окупације у Другом светском рату, такође око половина деце није похађала школу.

Градња школе у Вишњици представљала је велики напредак, а њено опремање помогао је београдски индустријалац Влада Илић. У периоду 1968-1970. дограђена је фискултурна сала и проширена су крила зграде. Интересантно је то да тек од 1954. године постају осморазредне – најпре школа у Вишњици, а затим и школе у Сланцима и Великом Селу. Оне су радиле одвојено до 1971. године када се спајају у јединствену школу под именом “Иван Милутиновић”. Ово име је најпре носила само школа у Вишњици по народном хероју, партизану из Другог светског рата који је погинуо у непосредној близини школе. Претходни назив школе у Сланцима и Великом Селу био је «Владислав Рибникар». Касније ће се овим трима школским зградама  придружити и четврта, монтажна, у насељу Вишњичка бања, подигнута како привремено решење пре више од двадесет година. У њој похађају наставу ученици млађих разреда.

Преломни моменти су свакако везани за изградњу нових школских зрада: у Вишњици 1828., па 1968.-1970., у Великом Селу 1902., па 1998. године: у Сланцима 1919. и 2003. године.

Сматрамо да је најуспешнији период забележен осамдесетих година двадесетог века. Тада је школа бројала 1250 ученика и 55 наставника. Последњих година много је учињено да се побољшају услови рада, нарочито у истуреним објектима, захваљујући пре свега помоћи локалне заједнице и ангажовању родитеља.

Последњих година подмлађени колектив школе чини напоре да ова школа очува своју традиционалну важност у локалним заједницама, али и да  равноправно држи корак са савременим токовима у образовању, укључујући се у европске програме и промовишући успехе и резултате ученика и наставника на најсавременији начин.

ОШ “Иван Милутиновић“ из Вишњице, са два истурена објекта у Сланцима и Великом Селу, је једна од најстаријих школа на широј територији града Београда. Најстарији објекат ове школе у Великом Селу постоји преко 180 година.

Школу похађа 418 ученика и има укупно 62 запослена, 13 наставника у разредној и 38 наставника у предметној настави. Школа има директора, секретара, четири стручна сарадника: библиотекара, педагога, психолога и дефектолога-олигофренолога.

Наша школа на ободу града има важан задатак да одржи у свом раду све позитивне стране традиционалног васпитања и односа према образовној установи, али и да уједно ученицима да слободу и значајну активну улогу у животу и раду школе, што је у складу са тежњама модерног образовања. Kао школа са историјом од готово два века, сматрамо да је наша обавеза да одржимо традиционалну улогу епицентра културних збивања у локалним заједницама, али и да коришћењем савремених метода пружимо ученицима још бољи квалитет у свим сегментима њиховог развоја и напредовања. Тежња нам је да им обезбедимо сусрет са примењивим знањима и вештинама, које ће моћи да користе у даљем школовању и раду. У ту сврху су формирана  три кабинета за информатику и четири дигиталне учионице са интерактивним таблама. У свим школама постоје библиотеке са укупним фондом од преко 8 000 књига.

Одељења школе броје око 20 ученика, што пружа добре услове за индивидуални приступ.

Атмосфера у колективу је пријатељска. Размена знања и искустава је међу колегама присутна у великој мери, јер млађи лакше прихватају потребу за сталним стручним усавршавањем и у томе пружају подршку осталима.  Сарадња са управом школе је позитивна. Постоји упадљива воља за планским решавањем проблема.

Управа и наставни кадар школе тежи  осавремењивању наставног процеса  у складу са европским развојним корацима у образовању. Годишњим планом рада школе за школску 2018/2019. годину предвиђено је одржавање огледних часова у оквиру пројекта “Мудрији заједно“, ауторског рада наших колега. Теме ученичких пројеката у настави су биле разноврсне,  а  посвећеност овим часовима  је била велика.  Захваљујући овом пројекту, пројектна настава се у нашој школи спроводи у свим одељењима, на свим узрастима и у оквиру наставе свих појединачних предмета.

  Интернационална обука у Болоњи је оснажила и унапредила компетенције седам наставника не само у оквиру пројектне наставе, већ и кроз преношење сазнања читавом наставном особљу школе.  Интердисциплинарна пројектна настава , као и вршњачко подучавање,   прихваћени су од стране наших ученика.

Институција је у претходном периоду значајно унапредила сарадњу наставника и ученика,али и ученика међусобно , као и сарадњу са породицама и локалном заједницом.

У почетној фази увођења активног учења и припреме за целоживотно учење, деца позитивно реагују на нове задатке. Радо приступају истраживањима, највише путем интернета. Наставници су новим међупредметним приступом обради одређених садржаја оснажени за преузимање нове улоге водича кроз наставни процес. На дугорочном нивоу се очекује и позитиван помак у резултатима на завршном испиту, јер ученици активније долазе до сазнања,те се очекује и дуготрајнији учинак.

Воља ученика да учествују у многобројним слободним и ваннаставним активностима, као што су Спортски дан, радионице за предшколце, Европски дан језика, Дан очувања планете земље, или Дани Дунава, показује да наши ученици школу доживљавају као пријатно окружење у ком радо проводе време са својим вршњацима. Чланови колектива истрајавају у идеји да би ученици  три објекта школе требало да развију свест о јединству и уједначености значаја сва три насеља у опстанку и даљем напредовању Основне школе “Иван Милутиновић“.

Руководство школе и наставници препознају потребу за даљим сталним стручним усавршавањем, да би се школи помогло при интегрисању у европске развојне токове. Оснажени чланови колектива ће, пратећи европске трендове, пружати подршку у спровођењу практичних и креативних идеја у циљу очувања и даљег напредовања ове историјски и културолошки значајне институције.