Kако ћете то урадити?
Одредите период дана који ћете посветити учењу. На пример: „Учићу сутра од 8 до 11“ часова. Одређивање времена за учење је важна одлика. Ако знате да ћете у одређено време почети да учите, то ће пре ваш мозак почети припрему за одређену тему. Такође, постаћете одговорнији јер ћете гледати да до тог времена испуните све предуслове за успешно учење: прикупићете литературу, направити план, одредити број страница или лекција које ћете прећи, направити одговарајућу атмосферу за рад…
Потребно је да:
- Направите распоред дневних активности, испланирате време за учење, одмор и разоноду.
- Учите сваког дана у планираном термину који вам највише одговара.
- Направите план учења: где ћете да учите, шта ћете да учите и којим редоследом.
- Најбоље је да учите за столом јер одржава будност.
- Поред себе имајте само предмете неопходне за учење.
- Треба да имате стални радни простор , добро осветљен и проветрен.
- Обезбедите што „мирније“ услове за учење, без буке, галаме и телефонских позива.
Слушајте добро шта се прича на часу, било да професор предаје или испитује. Ако много времена проводите у школи, искористите га корисно и ту сазнајте што више па ће вам код куће бити потребно мање времена за учење.
Хватајте белешке на предавањима на свој начин, размишљајући о ономе о чему професор говори. Водите белешке и код куће. Процес вођења белешки почните после првог читања. Kада будете правили белешке, користите боје, слике, асоцијације, простор, машту. Добро организоване и одлично сређене белешке ће вам олакшати учење, понављање, помоћи да организујете мисли и презентујете садржај који учите.
Kод куће прочитајте нову лекцију из књиге истог дана када је предавана, без оптерећења да је научите, упоредите је са вашим белешкама са часа и, по потреби, допуните.
Kада одлучите да учите, не крећите одмах на читање и понављање. Сагледајте, прво, лекцију у целини, прочитајте наслове, поднаслове и оно што је писац уџбеника већ сам подвукао (масним словима), прегледајте слике, графиконе, уочите битне елементе у лекцији. Питајте се шта треба да научите, шта од постојећег знања можете да искористите (било да сте о томе читали, писали, слушали, гледали на телевизији) и чему то знање служи.
Распоредите учење. Ако градиво садржи велики број података које треба да меморишете, не покушавајте да научите све одједном, већ распоредите учење на више дана. Учите део по део. Уколико је лекција дугачка и тешка, добро је да је такође поделите у смисаоне целине и учите део по део.
Подвлачењем кључних речи или реченица истакните битне информације. Текст подвлачите на свој начин, може у разним бојама, а поред текста бележите своје коментаре и питања.
Обавезно разјасните све термине и чињенице, немојте да учите напамет оно што не разумете.
Преслишавајте се понављајући суштину лекције, тезе или тако што ћете постављати себи питања онако како то професор чини и обавезно са затвореном књигом.
Уколико имате могућности, прочитајте и из неког другог извора о истој ствари (енциклопедије могу бити врло корисне и наравно Интернет).
Kористите технике памћења. Да бисте запамтили што више информација, можете користити разне технике памћења: асоцијације, визуализације, акрониме, цртање менталних мапа. На тај начин ћете се, када будете понављали градиво, само летимичним погледом преко њих, сетити свих ствари које сте учили.
Научено градиво редовно обнављајте. Врло важна ствар у процесу учења јесте понављање пређеног градива. Већина људи заборави 70-80% информација већ после једног дана. Да бисте то спречили, треба да организујете правовремено понављање материје. Најбоље је да прво понављање буде 24 сата после учења и да траје до 10 минута.
Друго понављање се препоручује после три до четири дана након учења, следеће након недељу дана. Затим следи понављање после 30 дана.
Учите у интервалима. Многобројна истраживања су утврдила да је боље учити у интервалима, него одједном, без престанка. Научно је доказано да се најбоље учи у интервалима од 30 до 45 минута. Након тог времена, најпаметније је да направите кратку паузу од 10 до 15 минута и промените активност: протегнете ноге, урадите неку вежбу, скувате чај, попијете сок… Паузе су веома важне за ефикасно учење јер дају времена вашем мозгу да интегрише и сложи стечено знање и повеже га са претходно наученим.
Научи да састављаш:
- Листу обавеза
Запиши шта све треба да урадиш, потом одлучи шта ћеш урадити одмах, шта ћеш испланирати за касније, за шта ћеш задужити неког другог, а шта ћеш одложити за неки наредни период. - Дневни/недељни планер
Убележи све заказане часове, састанке итд. у роковних.
План можеш представити и графички ако ти тако више одговара.
Чим устанеш ујутру, погледај шта имаш планирано за тај дан.
Лêжи у кревет знајући да си припремњен за сутра.
- Ови планови представљају оквире за састављање недељних и дневних.
Пример плана учења
За _________________________________
(уписати дан)
| Наставни предмет или активност | Садржај (обнављање, читање …) | Динамика(време: од __ до__) | Евалуацијаактивности | |
| Урађено | Није урађено | |||
| Преглед бележака из школе | 1600 – 1615 | |||
| Историја | Обнављање градива | 1615 – 1645 | √ | |
| пауза | Телефонски разговор | 5 мин | √ | |
| Историја | Нова лекција | 1650 – 1720 | ||
| Математика | Вежбање задатака | 1725 – 1800 | √ | |
| Слободно време | Шетња | 1800 –1900 | ||
| Хемија | Вежбање задатака | 1900 – 1950 | ||
| Вечера | 1950 – 2015 | |||
| Енглески језик | Учење нових речи | 2015 – 2100 | ||
| Филм и спавање | 2100 | |||
Педагог школе: Славица Мартиновић
КОРИСНИ ЛИНКОВИ: